Tim Bradley - Pravi throwback borac

Nisam hteo da ustajem nocas u 3, 4h da remetim bioritam (haha) da bih gledao mec ali sam jutros gledao snimak. Kompletan snimak mozete skinuti ovde. Bradley je pobedio tehnickim nokautom u 9. rundi, posle serije udaraca u telo. Rios je ustao i pobedio odbrojavenje, ali ga je Bradley dokrajcio odmah posle toga i Tony Weeks mu nije ni brojao. Lomachenko je na undercardu nokautirao Koasichu u 10. rundi.

Bradley je izgledao vrhunski tokom celog meca, sto svojom zaslugom, sto zbog toga sto Rios nikad nije ni predstavljao pretnju bokserima koji ne stoje u jednom istom mestu ispred njega kao vreca. Rios je oduvek bio C ili B- level brawler u najboljem slucaju, sa celicnom bradom i jakim udarcem. Nisam gledao merenje vece pre meca, iako sam procitao da je iz prvog pokusaja bio izmeren blago iznad limita od 147lbs, ali cuo sam da je delovao iscedjeno na merenju, a pred ulazak u ring je izmeren neverovatnih 170lbs. Kao i svi, predvidjao sam Bradleya za pobednika, samo sam ocekivao wide unanimous decision, pa me je nokaut malo iznenadio.

Bradley, throwback borac, je jedan od poslednjih svoje vrste i zbog toga je u najuzem krugu mojih omiljenjih boksera poslednjih godina. On je neko ko je dobro zaokruzen, ne savrsen ali zna od svega po malo - ume da boksuje, da udje u rat, ogroman radnik, tehnicki daleko od perfektnog ali zadovoljavajuc, ima srce, legendarnu bradu i gornji deo tela uvek u pokretu. Ono sto mu je nedostajalo, posebno u velter kategoriji je jak udarac - za njegovo dobro, licno mi to ni najmanje ne smeta jer su njegovi mecevi i bez toga godinama unazad odlicni za gledanje i preporucujem ih svima. Iako za svoje dobro ume i previse da udje u nepotrebne ratove i time oteza sebi posao (cesto ni ne bude jasno da li je to zbog toga sto zeli da se dokaze ili je u pitanju manjak ring IQa), karakterise ga to sto je instinktivan borac i na kraju se uglavnom snadje u bilo kojoj situaciji.

Sve je pocelo od pobedama nad Junior Witterom i Kendallom Holtom i posle njih je vezao nekoliko solidnih pobeda medju kojima su one nad Lamontom Petersonom, prehajpovanim Devonom Alexanderom - tada vidjenim kao navodno jednim od najvecih talenata i Joelom Casamayorom u poznim godinama. Posle njih je 2012. na red dosao Manny Pacquiao. Manny tada na isteku ugovora sa Top Rankom, bilo je raznih glasina da nece potpisati novi ugovor, ili da cak zavrsi karijeru. Njihov zajednicki promoter Bob Arum, poznat po namestanju meceva jos od sramnih odluka iz Ali - Norton trilogije, je ispred sebe imao zvezdu na zaslasku karijere i planirao ju je unovciti protiv nove potencijalne zvezde, Bradleya. Manny nije bio isti Manny do 2010; ali je vidljivo nadboksovao Tima u vecini rundi i nema coveka koji nije bio sokiran scorecardovima bodovnih sudija po kojima je izgubio, toliko da je njihov prvi mec proglasen jednom od najgorih kradji novijeg doba. Bradley je dobio WBO pojas ali i brojne kritike da te veceri nije uradio nista za pobedu i od tog momenta je krenuo silaznom putanjom.

Po sopstvenom priznanju je pao u depresiju, promenio je pristup mecevima i krenuo u samoubilacku misiju da bi se dokazao svima. 16. marta 2013. je imao mec protiv ogranicenog ali verovatno fizicki najjaceg polu-velterasa, Provodnikova. Imao je sve predispozicije da pametnim i kontrolisanim boksom ubedljivo pobedi rusa ali je pretvorio mec u jedan od najbrutalnijih ratova i na kraju izborio tesnu pobedu u 12 rundi. U toku meca je bio toliko tvrdoglav da je njegov tadasnji trener Joel Diaz morao da mu preti da ce prekinuti mec, ali je Timmy nekim cudom isterao svoje. Mec 2013. godine:

Kasnije je u istoj godini bila dogovorena borba sa Juan Manuel Marquezom. Posle Provodnikova, Bradley je bio neprepoznatljiv u toku priprema za mec. Posle nekog vremena u bolnici, njegovo fizicko stanje je i dalje bilo ocajno, o cemu je Diaz svedocio. Cest slucaj kod Ruslanovih protivnika, gde posle njega vise ne lice na sebe. Trening kamp za Marqueza je poceo ocajno, Tim je na sparingu delovao ocajno i redovno dobijao batine od polu-velterasa i sparing partnera iz lake kategorije i bio obaran vise puta. 2-3 nedelje pred borbu, Diaz ga je molio da anulira borbu i stavio mu do znanja da mora da nadje drugog trenera ako se njegovo stanje ne poboljsa. Onda je Bradley doveo iz Njujorka odlicnu fizioterapeutkinju i njegovo fizicko stanje je pocelo da se poboljsava. Ovog puta se drzao strategije za mec od pocetka do kraja i ono sto je predvidjano kao neizvesna borba bez ociglednog favorita, pretvorio je u cistu pobedu. Koristio je svoje fizicke prednosti, lepo koristio noge i stekao jasnu prednost. Mec sam bodovao 8-4 u rundama za Bradleya, kao i mnogi drugi, ali je Glenn Feldman, jedan od bodovnih sudija bodovao mec za Marqueza 115-113 i to je znacilo podeljenu pobedu za Tima. Na kraju se Marquez po obicaju zalio da je pokraden, ali je Timova pobeda bila ocigledna.

Sledece godine je izgubio revans protiv Pacquiaa u dobrom i neizvesnom mecu, kad je gasirao u drugom delu meca i jos jednom uganuo clanak, kao i u njihovom prvom susretu. Dobro je poceo mec, a onda kao da je ostao bez ideje, da li zbog umora, povrede ili lose strategije posle jako dobrog starta? U jednom trenutku je poceo da gadja Mannyja maksimalnom snagom u nadi da ce uspeti da ga nokautira i to je bilo sve od njega. U naredna dva meca, protiv Chavesa i Vargasa je izgledao bledo i definitivno se videlo da su Timmyjeve najbolje godine iza njega. Prvo je protiv Chavesa opljackan za pobedu, njihov mec je proglasen neresenim iako je Bradley ucinio dovoljno za pobedu. Protiv Vargasa je vec bio ubedljiviji i dobio vecinu rundi, iako je u kontroverznom finisu popio opasnu desnu ruku od Vargasa. U medjuvremenu se saznalo da je iz nekih razloga u losim odnosima sa svojim dugogodisnjim trenerom i njegova zena/menadzer je objavila da raskidaju saradnju sa Diazom. Diglo se dosta polemike oko cele situacije i svedocili smo javnim prepucavanjima preko medija izmedju Bradleya i Diaza, a onda su se svi pitali da li je eksentricni Teddy Atlas prava zamena, cim je saopsteno da se vraca trenerskom poslu da bi trenirao Bradleya.

Prosle noci protiv Riosa su se videle neke promene na bolje u njegovom boksu ali trenutno mi je i samom nejasno koliko je to do Atlasa, a koliko do limitiranog protivnika. Da bih bio siguran da je jedini razlog Atlasovo opsirno znanje i iskustvo, morao bih da ga vidim u jos jednom mecu, ovog puta protiv boljeg protivnika. U svakom slucaju ovakvog ga nisam video jos od Marqueza ili meceva pre Pacquiaa - veoma ubedljivo i tecno.

Vise nego ikada je kreirao uglove i jabom kreirao otvore za kombinacije, nije lovio samo Riosovu glavu, nego je dosta kombinacija zapocinjao udarcima u telo i sve to navedeno je ocigledan uticaj Atlasove skole. Odlicno se kretao po ringu, brzina ruku je izgledala odlicno i koristio je kombinacije sa vise udaraca nego obicno. Ono sto sam mu zamerao do ovog meca je da mu udarci jako cesto izgledaju traljavo i uvek je bilo momenata gde izgubi paznju i udje u razmene neopreznim, presirokim i divljim udarcima, a ovde mi je delovalo kao da ga je Teddy izlecio od tih boljki. Delovao je skoncentrisano svih 3 minuta po rundi i bio eksplozivniji nego ikada, "sedao" je vise nego ikada na svoje udarce, sto nagovestava da mozda i nema tako slab udarac nego da samo do sada nije koristio ispravnu udaracku tehniku. Video sam prepoznatljive Kevin Rooneyeve i Atlasove kombinacije, pogotovo u telo, iznenadjujuci leading desni direkt i borbu na srednjoj i kratkoj distanci. Tim me je u prve 2-3 runde po nacinu na koji se borio u klincu podsetio na Durana, naravno ne istim kvalitetom ali je vise puta inicirao klinc i istovremeno se borio u njemu na slican nacin kao on, tacno se vidi koje novine je uneo Atlas. Boksovao je in & out, na bliskoj distanci je prigusivao Riosove udarce i po prvi put smo videli Bradleya kako neprestano trazi nacin da zada uglove protivniku.

Prvobitni plan je bio da boksuje protiv Brooka u Engleskoj, medjutim pregovori su bili stopirani ali ta opcija i dalje stoji, a od sinoc je u prici trilogija sa Pacquiaom. Licno mi se jako svidjaju obe opcije, pre bih ga video protiv Brooka, za kog mislim da je opasan bokser, kome treba jak protivnik jer su dosadanji protivnici bili ispod njegovog nivoa, a cenim ga kao jednog od glavnih velterasa narednih godina. Isto sam za mec protiv Khana ili nekog od Haymonovih boksera, kao Garcia, Thurman, Peterson, ako je to moguce.

Analiza: Mayweather - Pacquiao

Drago mi je da je ova prica konacno zavrsena i sto se mene tice obojica sad mogu i trebaju da odu u penziju, osim ako ne vidim Mayweathera protiv Lare (EDIT: ili Golovkina jer Mayweather u zadnjih par borbi odbija da se meri pred ulazak u ring jer igra na kartu da je sitan, a ulazi u ring sa vidljivih 160-i-nesto lbs). Zasluzena pobeda Mayweathera iako borba nije uopste opravdala ocekivanja. Nesto poput Lewisa i Tysona gde se ishod mogao naslutiti i pre pocetka. Ne govorim o rezultatu vec o kvalitetu vidjenog, jer je vidjeno bilo razocaravajuce. U iscekivanju ovog, a i ostalih mecava uopste, primetio sam koliko lako mnogi boks fanovi izgube percepciju realnog pored svih snimaka iz trening kampova i raznih emisija koje promovisu meceve kao sto su to bile 24/7 i ostale, uostalom i stvorene da dignu hype i isperu mozak da bi se od svakog ocekivala ravnopravna borba, neizvesnost i uzbudjenje... i ako se to stalno prati, mnogo je lako izgubiti dodir sa realnoscu i steci nerealna ocekivanja. Bilo da se radi o snimcima sparinga gde bokseri deluju ubedljivo/neubedljivo ili merenja pred mec, gde jedan deluje pun samopouzdanja dok drugi deluje nesigurno.  Mnogo puta je to i tacno, bas sam pred sam mec pricao drugaru da se pojedinci stvarno osecaju nesigurno u tim momentima iz raznih razloga ali to retko kad pokaze kako ce se odvijati mec.

I sam sam ocekivao nesto bolji mec, pre svega od Pacquiaa. Nebitno koliko ima godina, desilo se nesto potpuno neobjasnjivo. Katastrofalan plan koji moze da se objasni samo povredom Pacquiaovog ramena koja je otkrivena tek na post konferenciji, ako je verovati bokseru i njegovom timu. Skoro ni jedna osim par rundi nije bila ubedljiva u korist niti jednog boksera, Pacquiao je poceo neobjasnjivo presporo, a usao je u ring sa neobjasnjivom tezinom od 152lbs, sto je njegova najveca tezina ikada na ulasku u ring, a i sam trener Freddie Roach govori odavno kako Manny ne sme da udje nikada preko 149lbs u ring ili gubi na brzini, a tokom celog ovog trening kampa su pricali samo o brzini i podizanju punch outputa.

U vecini rundi koje je Mayweather dobio, Floyd nije uradio nesto posebno ili zadao ozbiljne udarce ali je uspeo da kontrolise distancu (u tome mu je i sam Pacquiao pomogao) i da frustrira filipinca. Boksovao je efektivno, dovoljno za bodove, bio ostar i iako vise fizicki nije ono sto je bio ranije, bio je odlicno takticki pripremljen. Mnoge runde su bile bliske jer ni jedan ni drugi nisu bili previse aktivni ali je zbog kontrole ringa i smanjenja Pacquiaove prosecne kolicine udaraca po rundi, Floyd dobijao prednost. Pacquiao je imao bolje udarce i cak me je iznenadio svojim sopstvenim kontrama ali je trebao mnogo vise da uradi. Od pocetka je na sredini ringa stajao kao kip, a kad se samo setim kako je skakutao ispred De La Hoye... Protiv Oscara je neprestano koristio in-and-out rad nogu, bio u pokretu i na vrhovima prstiju svo vreme, a ove nedelje mi je licio na Alvareza protiv Floyda. Bio je bleda senka starog Pacquiaa. Cak i 2009. bi mu Floyd zadao mnogo problema i cisto na osnovu svog stila bi i tada bio blagi favorit ali reci da ne bi bio 3 puta bolji nego 2. maja je ludilo. Bio je neubedljiv i pokusao da boksuje protiv boksera.

Floyd je Mannyju radio ono sto je Manny trebao da radi Floydu - da mu zadaje uglove, a to sam ga video da je uradio samo nakratko u jednoj rundi u tamo u 3. cetvrtini meca, i to uspesno... Mannyju je to trebao da bude glavni plan koji ce da izvrsava cele noci ali on to nije uopste ni pokusavao! Govorili su Manny i Roach posle meca o povredi desnog ramena zadobijene u kampu i pogorsane u toku samog meca i Roach je rekao da zbog nje nije ni zadavao uglove jer ga je bolelo kadgod bi udarao desnim kroseom, sta znam... Komentar sa neta najbolje opisuje situaciju: "Skroz pogresno po meni, onaj Pacquiao bi ili zavrsio kao protiv Marqueza na podu ili zatvorio oba oka Floydu od milion udaraca. Ovako mlako ne bi bilo sigurno." Mannyjeve ruke su imale odlicnu brzinu, cak mi se cinilo da mu kombinacije nisu odavno izgledale tako brzo, ali ih je, verovatno frustriran, zadavao u istom ritmu. Svaki put sam se cudio sto kad bi uhvatio Floyda na konopcima, nije lomio taj ritam i jos izmedju udaraca vise koristio finte. Mayweather nikad nije gubio vreme, stalno se kretao i drzao udarcima Pacquiaa na distanci i s' vremana na vreme odmarao na konopcima. Frustrirao ga je nedajuci mu metu i u tome je razlika izmedju njega i Marqueza.

Marquez kontrira bez straha i u serijama, ostajuci "u dzepu" i to je ono sto je zadavalo probleme filipincu, Marqueza je pobedjivao zbog ogromne aktivnosti i kolicine udaraca. Bio je neustrasiv i kao sto citat iznad kaze, u njegovim mecevima je neko morao biti ubijen, ili protivnik ili on, a to je ono sto Mayweatheru, safety-first kontrasu nije odgovralo i zbog cega ga se plasio svih ovih godina na prvom mestu. I dan danas postoje na netu intervjui Floyda i njegovog caleta gde su preplaseni posle meca Cotto - Pacquiao i bilo je tu svacega, od straha za zdravlje, pitanja kako mali Pacquiao moze kao voz "da prodje kroz Cotta" i reci Seniora "da nikad ne bi dozvolio svom sinu da boksuje protiv tog malog coveka". Floyd je takav tip boksera kome mnogo aktivni i fizicki jaki borci smetaju, kao sto su kroz celu karijeru smetali i Bernardu Hopkinsu. Iskusni Hopkins je sam priznao da pojedine protivnike nije zeleo da provocira na konferencijama za stampu i merenjima pred mec, i da je bio cak i previse fin sa njima, kako ih ne bi razljutio i pretvorio u neobuzdane agresivce. Pacquiaa smo poslednji put u tom izdanju videli u 4. mecu protiv Marqueza. Cak je i pre toga imao seriju meceva gde nije licio na sebe, ali posle je poceo jos vise da lici na boksera-udaraca. Po meni su njegova dva poslednja stvarno odlicna performansa njegov poraz nokautom protiv Marqueza i verovali ili ne - pobeda protiv Riosa. Rios, istina nije veliki kalibar ali je Manny na povratku posle nokauta izgledao perfektno. Posle je u revansu protiv Bradleya delovao slabije nego u njihovom prvom mecu kada je pokraden. Na kraju nista bolje nismo mogli ni da ocekujemo od Floyda i Mannyja u ovim godinama, ali to je krivica svih fanova i medija, sto pritisak da se ovaj mec odrzi nisu napravili 5 godina ranije, a Floyd je u subotu uradio tacno sto je trebalo i uspeo je, zasluzena pobeda.

Mayweather i Pacquiao: Put do 2. maja

Pre vise decenija, na naslovnoj strani jednog americkog boks magazina se nasla mracna silueta ljudske glave sa tekstom "Predstavljamo vam coveka protiv koga Sugar Ray Leonardov tim nikad nece dozvoliti Leonardu da boksuje". Nekoliko stranica iza u artiklu je stajalo ime Marvina Haglera... I stvarno, Hagler je godinama molio Leonarda da boksuje protiv njega, dok je ovaj bio HBO komentator i prenosio njegove meceve. Dugo je Hagler cekao na tu priliku, a Leonard je po sopstvenom priznanju mnogo godina kasnije izjavio da je odluku da konacno odmeri snage sa Velicanstvenim doneo onda kada je primetio da je ovaj usporio i da je krenuo da sve cesce biva pogadjan udarcima koji ranije nikad nisu mogli da zavrse na njegovoj celicnoj bradi, kao na primer protiv Mugabija.

Vise od pola decenije, mnogo pritiska i par propalih pregovora trebalo je da "borba veka" bude vec jednom dogovorena ali smo je konacno docekali i to u momentu kada su obojica na zalasku karijere ali bolje ista nego nista, to i dalje ostaje ubedljivo najiscekivanija borba na svetu. 2. maja ove godine u MGM Grand Garden Areni u Las Vegasu cemo konacno videti Floyd Mayweather Juniora i Manny Pacquiaa u istom ringu na istom mestu u isto vreme. Na liniji ce biti Mayweatherovi WBC WBA Super i The Ring pojasi i Pacquiaov WBA pojas. U smislu uzbudjenja u samom ringu, ovaj mec nije ono sto bi nam borci doneli u ring da je mec bio zakazan 6 godina ranije, ali sta je - tu je, ova dvojica su i poznom periodu svojih karijera i dalje vidjeni kao najbolji "pound for pound" bokseri na planeti i to im nece smetati da 2. maja obore sve rekorde i ucestvuju u finansijski daleko najprofitabilnijoj borbi svih vremena.

Jos 2008. godine, dok se Pacquiao setao kroz tezinske kategorije i kad je bio pred vratima u to vreme vec veoma atraktivne velter kategorije, Mayweather je se oprostio od boksa i uzivao u penziji. Mnogi su vec tada pricali da se oprostio zbog konkurencije u velter diviziji, da bi izbegao ljude poput Miguela Cotta, Paula Williamsa, Antonia Margarita i Shane Mosleya, koji su u to vreme bili u punom naletu i u svojim najboljim godinama (izuzev Mosleya). Trka u velter kategoriji je postala neizvesna i trebala je biti resena.

O tome da je Floyd tehnicki vanserijski bokser sa najvecim bokserskim IQ-om nema pogovora, on je dijamant koji ima boks u malom prstu i malo ko moze da se prilagodi situaciji u ringu poput njega , do te mere da mu uputstva iz ugla nisu ni potrebna ali ispostavice se da je kroz Floydjovu karijeru praksa da se izbegne bilo ko ko imalo moze da ugrozi njegov rekord bez poraza na koji se toliko cesto poziva i koji mu sluzi kao reklama. Praksa da se za protivnika ne bira niko kome se daje preko 40% sanse za pobedu. U svom rezimeu ima veoma jaka imena, medjutim mnoga od njih je pobedio onda kada su bili na zalasku karijera, sigurno ne u punom naletu. Medju njima su i dvojica gorepomenutih: Cotto i Mosley. Pre njih su to bili Oscar De La Hoya i Genaro Hernandez. Genaro je rekao: "Nisam ni trenirao, karao sam neke ribe u hotelu i dobio sam poziv da trebam da branim titulu protiv nekog talentovanog klinca, rekao sam im vazi, zakazite to i nastavio zabavu." O borbi protiv De La Hoye je poznato da je Golen Boy pametnom taktikom skupo prodao svoju kozu i tesno izgubio mec. Samo jednom sam ga gledao ali secam se da sam ocenio 7-5 u rundama u korist Mayweathera. U vreme promocije tog meca, do tada Pretty Boy Mayweather je predstavio svoj alter-ego Money i poceo da prica sranja, vredja De La Hoyu i glumi gangstera. "Ti da si u zatvoru, bio bi silovan, pickice!" i mnogo drugih stvari je receno, medjutim kada su mu ranije u njujorsku salu za trening uleteli sa pistoljima ljudi njegovog bivseg menadzera i hop-hop mogula J Princea, tvorca Rap-A-Lot lejbla iz Hjustona, i za sobom ostavili lokvu krvi i par deformisanih lica, Floyd se nasao na drugoj strani i molio je Bob Aruma "da ga zastiti i spasi njega i njegovu porodicu."


Nije Floyd zurio ni pre toga, prilikom prelaska iz lake kategorije u polu-velter da boksuje protiv Kostye Tszyua, vrhunskog boksera sa dinamitnim zadnjim direktom. Umesto njega je izabrao mnogo lakseg borca u vidu Arturo Gattija, coveka sa celicnom bradom i lavljim srcem koji je popularnost stekao hrabroscu koju je demonstrirao u ringu protiv Mickyja Warda i ostalih ljudi. Gattijeva trilogija protiv Warda je legendarna po neljudskoj brutalnosti u kojoj je bilo krvi do kolena! Stvarno nevidjena brutalnost, Roki filmovi su malo dete za njih. Sta reci kada je po njemu stvorena Gattijeva lista, lista najtvrdjih boksera ikada koji su nastavljali borbu posle raznih tomahavka koji bi zavrsili na njihovom licu, koji bi vecinu kolega zalepili za patos. Ipak znalo se da je Gatti C kategorija po pitanju tehnike i da nema puno sansi protiv decka koji je cisti perfekcionista, inteligentni bokser, covek sa (ispostavice se kasnije) celicnom bradom ali koju ne namerava da dokazuje da bi se svideo gledaocima jer izbegava nepotrebno kaznjivanje svog tela. Gatti je bio kao skrojen za boksera Mayweatherovog tipa.

1999. godine se nasao u istoj sali sa Paulom Spadaforom, vestim tipom iz Pitsburga koji je u najvece sparingovao u ringu sa svojim sparing partnerom. On i Floyd su boravili u istoj kategoriji, lakoj, bio je samo par mesta ispod Floyda na vecini lista. Prica se da je Floyd u pauzama svog treninga naglas kritikovao Spadaforu kako nema pojma i kako bi on to mnogo bolje uradio, gde mu je vidno iznervirani Spadafora obrusio: "Mozes bolje?! Dolazi odmah da te vidim!" i zatim je od Paula dobio javni cas boksa i bio mrtav umoran do te mere da je istog trenutka kad je cuo zvono za kraj sparinga, legao na ring. Deo njihovog sparinga se nalazi na youtubeu i od tada do danasnjeg dana Mayweather zabranjuje bilo kome da snima sesije njegovog sparinga. Steta sto do njihovog meca nikad nije doslo. Govoreci o sparingu, i dalje se prepricavaju batine koje je Mayweather zaradio u Big Bearu protiv jednog od najvecih meksickih boksera, Erika "El Terrible" Moralesa. Mayweather je to pravdao previsokom nadmorskom visinom na koju nije navikao, a na kojoj se nalazi Big Bear. Do jednog zanimljivog meca je ipak doslo. Na redu je bio fizicki snazniji meksikanac Jose Luis Castillo. Samo u prvih par rundi Mayweather je kontrolisao borbu dok Castillo nije dodao gas i svojim pritiskom pretvorio mec u zestoku toe to toe borbu. Po svim parametrima je trebao da dobije pobedu ali je ona poklonjena Floydu. Publika je zvizdala a voditelji George Foreman i Jim Lampley su bili zaprepasceni odlukom sudija i javno su rekli da je njihova odluka glupost. To je mozda jedini mec koji je zasluzio da izgubi.

U velteru, pored Cotta, Margarita i Williamsa u punom naletu, delovalo je kao sala izabrati tamo-nekog Carlosa Baldomira za protivnika, ali eto... Tu je vec cekao i omatoreli Mosley i samo jednu katerogriju ispod - Pacquiao. Boksovao je protiv De La Hoye i Rickyja Hattona i otisao u penziju. Verovatno u momentu kada su se svi oni medjusobno polomili, odlucio je da je bezbedno da se vrati u ring. Njegov povratnicki mec je bio onaj protiv Juan Manuel Marqueza, istog coveka koji je zadao puno muka Pacquiau. Marquez je boksovao u lakoj kategoriji a finansijski primamljivi Mayweather ga je naterao da se odjednom popne u velter, gde je Floyd i pored toga na merenju bio tezi od dozvoljenog limita. U ringu je delovao superiorno protiv Marqueza i nakon toga su svi videli Mannyja kao jedinog logicnog sledeceg protivnika. Manny je tada bio najveca zvezda ovog sporta i ako je neko trebao da postavlja uslove mogucim protivnicima, to je trebao da bude on. Medjutim ego manijak Floyd je navikao da tera po svome i odjednom poceo da daje mnoge glupe uslove onda kada nije bio u prilici da ih diktira i godinama je konstantno postavljao razne blokade na putu do meca. Zatim je Sergio Martinez pruzio boks lekciju Kellyju Pavliku i poslao Paul Williamsa u drugu dimenziju aperkatom ali ni on nije dobio priliku da odmeri snage sa najplacenijim sportistom na svetu.

Pacquaio je neko kome su dodeljene lose karte na pocetku i ko je bio vidjen kao hrana za veca imena. Njegov debi u Americi  je bio jedna od uvodnih borbi za glavnu atrakciju te veceri: Tyson - Lewis. Mannyjev protivnik je bio opasni Ledwaba, ciji je protivnik otkazao pa je bio primoran da trazi zamenu. Medjutim ta prva zamena nije bio Meni, a ni druga. Drugi kome su poslali ponudu je takodje odbio jer niko nije hteo da prihvati mec protiv Ledwabe sa toliko kasnim obavestenjem... niko osim Mannyja, 3. coveka koji je dobio sansu. On je poziv dobio na 2 nedelje pre samog meca i prihvatio ga, a ostalo je istorija. I dalje zelen i neobruseni Pacquiao se zahuktao i na njegovom putu su se nasli i legendarni meksikanci Macko Antonio Barrera, Erik Morales i Juan Manuel Marquez (jedini iz trojke koji nije bio nokautiran), pocle cijih demoliranja je dobio nadimak The Mexicutioner, igra reci koja u prevodu znaci likvidator meksikanaca.

Odlucujuci momenat je mec sa De La Hoyom, godinu dana posle tesne borbe sa Floydom. Oskar je bio nadaleko kritikovan da je izabrao sitnog protivnika bez sanse za pobedu. Oscar je u to vreme boksovao u polu-srednjoj kategoriji i bio zaista ogroman u odnosu na Mannyja, a borba je zakazana za kategoriju ispod, u velteru, gde je Manny napravio isti skok koji je Marquez napravio protiv Floyda, direktno iz lake u velter, samo sa daleko boljim ishodom i bio mnogo ubedljiviji od Floyda, kao sto je to bio slucaj i protiv Cotta - 2 nokdauna i Kotovo rearanzirano lice, Hattona - nije imao vremena da mu deformise lice posto je nokaut bio ran i brutalan toliko da se ne zna da li je bio duze bez svesti nego Pacquiao protiv Marqueza, i Mosleya koji umalo nije nokautirao Floyda - par nokdauna. Pacquiao je nevidjenu seriju od stotinak udaraca po rundi, mnogo nokdauna, krvi, deformisanih lica i polomljenih orbitalnih kostiju (!!!) zavrsio protiv ogromnog Margarita, neumornog meksikanca jakog kao bik. Njemu je polomio orbitalnu kost i unakazio ga u toj meri da je u zavrsnim rundama neprestano molio sudiju da prekine mec.

Margarito posle Pakjaa

Posle toga Pacquiao vise nikad nije bio isti. Govori se da mu je te veceri Margarito oduzeo nesto od te nadljudske agresivnosti, sto nije ni cudo jer ma koliko je Manny delovao nedodirljivo u tom mecu, dogovorenom u polu-srednjoj kategoriji, zestoki udarci u telo su imali mnogo uticaja da Pacquiao kaze kako mu ne pada na pamet da ikad vise boksuje u polu-srednjoj. U Manny, dokumentarcu iz 2014. ga vidimo dan posle meca kako se u toku setnje hvata za stomak i uz bolnu grimasu cuci u grcevima.

Njegova serija pobeda je trajala sve do juna 2012. kada je pokraden protiv Tim Bradleya. Da dodatno zakomplikuje eventualni mec sa Floydom, pobrinuo se Marquez decembra iste godine. U 6 rundi smo gledali strasnog Pacquiaa, delovao je ubedljivo i konacno je u 4. medjusobnom duelu poceo da unakazava Marquezovo lice. Na samom kraju 6. runde postao je neoprezan i skocio je na Marqueza u pokusaju da dokrajci polu-mrtvog meksikanca ali ga je docekao nevidjeno precizni kontra udarac specijaliste za kontre i svi smo ostali zaledjeni, a Manny je lezao u ringu u nesvesnom stanju duze vreme.

Pacquiao je u pribliznom periodu tuzio Mayweathera za blacenje licnosti u vidu komentara njega i njegovog oca da koristi nedozvoljene supstance. Nista zanimljivo se nije desavalo sve dok u anti-doping krugovima nije procurela informacija/glasina da je Mayweather pao na 3 razlicita testa protiv, ako se ne varam Mosleya, Ortiza i Cotta i da mu je USADA (anti-doping agencija koju Floyd koristi, inace vec poznata po tome da je zataskavala pozitivne nalaze vise sportista) dala waiver-e. Naime kada bi Mayweatherov "A" uzorak bio pozitivan, postoji rupa u zakonu gde u tom slucaju moraju da testiraju i "B" uzorak i onda javno potvrde nalaze, medjutim oni bi umesto toga unistili "B" primerak i to bi im dalo mogucnost da daju zeleno svetlo da sportista ucestvuje na sportskom desavanju kao da je sve regularno. Pacquiaov tim je cuo za tu glasinu i trazio od Floyda na sudu da prilozi nalaze anti-doping komisije. U tom momentu je Floyd kontaktirao Mannyja i njegove ljude sa ciljem da rese problem van suda, ostace pitanje zasto. Mannyjevi advokati su potom rekli da im je bilo cudno zasto je sam predlozio da plati Mannyju cifru daleko vecu od one koje su ocekivali. U celoj toj prici oko dopinga treba dodati da je pred kamerama 24/7 ekipe pred mec sa Mosleyem naterao Usadinu test ekipu da ga ceka 5 sati za test urina, sto je poznata praksa u svetu dopinga da se za test urina ceka sto duze dok nivo vestackog testosterona ne padne. U svim americkim drzavama USADA dozvoljava 1:4 kao najveci dozvoljeni odnos prirodnog i vestackog testosterona, osim Nevade (gde Floyd boksuje sve meceve) gde je taj odnos 1:6, plus su jedina drzava koja dozvoljava upotrebu Lidokaina (lokalnog anestetika koji Floyd koristi) i 2 boksera iz njegovog tima su vec pala anti-doping testove. Manny koristi najstriktniju anti-doping agenciju zvanu VADA, ali ce za doping kontrolu, po Floydovoj zelji 2. maja biti koriscena USADA.


Prava je "slucajnost" to sto je Floydov savetnik (koji u realnosti vrsi ulogu menadzera) Al Haymon, koji je poznat po tome sto zabranjuje svojim zvezdama da boksuju rizicne meceve i kod kog idu samo bokseri koji ne zele izazove. Reci nisu potrebne ako ste bokser i imate na jutubu jednosatnu kompilaciju izgovora za odbijanje meca protiv vaseg najveceg protivnika. Njegov otac i trener je par puta rekao da je 100% uveren da bi njegov sin razbio od batina filipinca ali da on sam nije u to uveren. Situacija je kulminirala pre par meseci kada je u intervjuu rekao da bi trebao da za sledeceg protivnika izabere Mannyja, sin mu je zapretio da ce dobiti otkaz ako jos jednom javno bude govorio o mecu sa filipincem. Medjutim posle pritiska celog sveta i ponudjene astronomske cifre, borbu vise nije bilo moguce odbiti.

Sto se same borbe tice, ranije sam davao blagu prednost Pacquiau dok je sada dajem Mayweatheru jer su obojica ostareli i Mayweatherov oprezni stil je namenjen za dugotrajnu upotrebu, plus je Pacquiao do sada bio u mnogo krvavih ratova koji su ostavili uticaja na njegove fizicke mogucnosti. Posle Marqueza je promenio i svoj stil, krenuo je da boksuje opreznije, usporio je i ne upusta se tako lako u vatru kao pre kada je bio favorit. Ima on i dalje dobre sanse, bolje od bilo koga drugog iz velter kategorije, samo sto one nisu kao pre. Ja licno cak ne iskljucujem ni filmski scenario gde bi Ponos Filipina bio silno motivisan Floydovim omalovazavanjima i uvredama i pronasao dodatnu snagu za neprestane napade i zaslepljujuce brze kombinacije i pobedom stavi tacku na kraj svoje neverovatne karijere. Realno je i to moguce jer se nikad ne zna koliko je sam Floyd ostario u svom tom cekanju, po dvomecu sa Maidanom bi se reklo da je losije ostario i da je Pacman sveziji. U svakom slucaju se nadam takvom ishodu.